Akcija, obveznica, fond, ETF — šta je šta

Kad kupite akciju Apple-a, kupili ste sićušan deo te firme. Ne simbolično — stvarno. Imate pravo na deo dobiti ako je kompanija deli, i pravo glasa na skupštini akcionara, mada je vaš glas proporcionalan udelu, dakle praktično neprimetan.

Cena akcije se menja svakog sekunda dok je berza otvorena, jer izražava ono što hiljade ljudi u tom trenutku misle da kompanija vredi. Kad rezultati budu bolji od očekivanog, cena obično raste. Kad se pojavi problem — pada, i to ume brzo.

Kupovinom obveznice pozajmljujete novac izdavaocu — najčešće državi ili velikoj kompaniji — na unapred određen rok i pod unapred definisanim uslovima prinosa. Na kraju roka dobijate uloženo nazad, a usput obično i redovnu isplatu kamate.

Zato je obveznica mirnija od akcije: znate šta dobijate. Ali „mirnija" ne znači „bezbedna". Izdavalac može da ne isplati dug, a i sama cena obveznice pada kad kamatne stope u ekonomiji rastu — o toj vezi detaljno u lekciji 20.

Fond skuplja novac od velikog broja ljudi i ulaže ga po unapred objavljenoj strategiji. Vi kupujete udeo u fondu, a fond drži desetine ili stotine kompanija. Jednom uplatom dobijate raspršenost koju sami ne biste lako sastavili.

Cena tog komfora je naknada za upravljanje, koja se naplaćuje svake godine, bez obzira na to da li je fond te godine zaradio ili izgubio. Deluje sitno — ali kroz dvadeset godina odnese ozbiljan deo prinosa. O tome računica u lekciji 15.

ETF je fond koji se kupuje i prodaje na berzi kao obična akcija, u svakom trenutku dok je tržište otvoreno — za razliku od klasičnog fonda, gde se udeo kupuje jednom dnevno po obračunatoj vrednosti.

To je jedina obavezna osobina. Ono što ETF-ove čini popularnim kod dugoročnih ulagača je nešto drugo: mnogi od njih ne pokušavaju da budu pametniji od tržišta, nego samo prate neki indeks. Ali postoje i aktivno upravljani ETF-ovi, obveznički, robni i drugi — ETF govori o pakovanju, ne o sadržaju.

Kupovinom jednog ETF-a koji prati S&P 500 postajete sitni suvlasnik pet stotina najvećih američkih kompanija odjednom. Ako jedna od njih propadne, to je delić vašeg uloga, ne ceo ulog. Pošto niko ništa ne bira, naknada je obično višestruko niža nego kod klasičnog fonda.

Zato se ETF u ozbiljnoj literaturi najčešće pominje kao polazna tačka za nekoga ko počinje. Nije čarobno rešenje i ne štiti od pada tržišta — kad sve pada, pada i on. Ali vas štiti od one greške koja početnike najviše košta: da sve stave na jednu kompaniju.